Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Trgovi su uređeni, uglavnom prostrani gradski prostori na kojima se dešavaju kulturna, politička i razna društvena zbivanja. Na njima se prikazuje moć vladara, ili se odigrava njegov pad. Prošetaćemo nekima, ali ne samo kada su tamo prijatni događaji.  

Brisel, Veliki trgBrisel, Veliki trg

Trgovi su uglavnom najlepši javni prostori u gradovima. Obično se nalaze u starim delovima, okruženi su važnim zdanjima, parkovima, tu su fontane, spomenici, obeležja epohe. Na njima se održavaju gradske svečanosti, razni festivali, ali na njima se okupljaju i nezadovoljni građani koji traže svoje slobode i prava, na njima su se ustoličavali vladari, a onda i poslednji put prolazili tuda rastajući se sa ovozemaljskim životom, sa njih su ratnici odlazili u pohode, tu se dočekuju sportisti posle pobeda, slavi, na njima se kupuje i prodaje, rađaju ljubavi i sklapaju brakovi. Kada posetimo novi grad među prvim zabeleženim toponimima je trg. Verovatno svako ima svoj najomiljeniji, a čuveni trgovi u svetu su Trafalgar skver u Londonu, Crveni trg u Moskvi, Konkord u Parizu,  Taksim u Istanbulu… Na Trgu svetog Marka u Veneciji Napoleon je, navodno, rekao – Ovo je najlepši salon Evrope… ili – najlepša balska dvorana. I ako je to urbana legenda, lepo zvuči.

Odista, mnogi smatraju da je najlepši!  Od nastanka u 9. veku, Trg svetog Marka je bio epicentar zbivanja u Veneciji. Zanimljivo je da je  zbog susreta pape Aleksandra III i cara Fridriha I Barbarose 1177. proširen mali trg ispred Crkve svetog Marka i tako je nastao ovaj današnjeg izgleda, čije kamene ploče se ugibaju pod najezdom turista. Oko trga su Duždeva palata, Nacionalna biblioteka, Toranj sa satom, Statua svetog Teodora zaštitnika Venecije, stubovi sa krilatim lavovima.

DSCN1064Gradić u Italiji

I mali trgovi u Italiji su mesta susretanja kao uostalom u svim mediteranskim gradovima. Ali veliki su veliki, šta da radimo. U Rimu je nezaobilazan Španski trg gde se mirisi cveća mešaju sa brojnim parfemima turista, mirisi prošlosti sa savremenim aromama. Dobio je ime po ambasadi Španije koja se ovde nalazi. U 16. veku počinje njegova istorija, kada je izgrađena francuska crkva Trinita dei Monti koju je naručio Luj XII. U 18. veku na trg se postavlja čuvena fontana Čamac, delo Đan Lorenca Berninija i njegovog sina Pjetra. Ali to nije sve. Arhitekta Frančesko del Sanktisa u 18. veku spojio je trg i crkvu sa 138 stepenika. I upravo ove stepenice, ukrašene terasama – baštama odišu mirisom i čine trg jedinstvenim. Ali i to nije sve! Film Praznik u Rimu u kome su se za kratko voleli princeza i novinar u likovima Odri Hepbern i Gregori Peka takođe je ovekovečio prostor trga.

Poslednjih decenija veoma je popularan i Starogradski trg u Pragu. Podignut u 12. veku sačuvao je patinu i lepotu a i danas je centar administrativnog, kulturnog i trgovinskog dela grada. Tu je Stara gradska kuća sa čuvenim Astronomskim satom iz 1410. godine, Kinska palata,Tinska i Crkva svetog Nikole, spomenik Janu Husu.

concorde-1413294-1600x1200 (1)Trg Konkord, obelisk

Trg Konkord u Parizu, Jelisejskim poljima povezan je sa Trijumfalnom kapijom. Luj XV je zaslužan za njegovo postojanje a za izgled arhitekta Žak Anž Gabrijel. I na njemu je, kao i na drugim brojnim trgovima u 18. veku bila postavljena – giljotina. Tu su pogubljeni Luj XVI i kraljica Marija Antoaneta. Na ovaj pariski trg 1883. dopremljen je Obelisk iz Luksora star 3200 godina. Na trgu su i dve fontane,  ženske statue koje predstavljaju nekoliko francuskih gradova. Impozantno!

Barselona, lepotica evropskih gradova bogata je trgovima, spomenicima, crkvama, parkovima, muzejima. Tu je Trg Katalonija na kome se nekada javno vešalo. Mnogo toga se na Španskom trgu promenilo do današnjih dana, ali je izvesno da je sadašnji izgled dobio 1929. U centru trga je fontana, rad umetnika Žozepa Marije Žužola, bliskog saradnika Antonija Gaudija. Svakodnevno joj se dive brojni turisti. Pogledajte:

Trgovi se mogu posmatrati i kao oličenja ili simboli država u kojima se nalaze ali i mnogo šire, kao izraz vremena i aktuelnih kulturnih zbivanja. Nekada su građeni u ime kreativnosti, umetnosti, lepote; nekada pokazuju silu, vlast i moć državnih institucija i vladara a nekada predstavljaju potrošačku kulturu, snagu mas medija, brze hrane, glamura ili sve skupa zajedno.

Tajms skver u Njujorku je Amerika u komadu, kratko rečeno. Ovaj čuveni trg, prepoznatljiv po šumi reklama, panoima, tv ekranima, hordama turista, Brodveju, skupocenim radnjama, oličenje je američkog sna koji se sanja generacijama.

Na drugom kraju sveta, moskovski Crveni trg je srce Rusije. Oličenje državne moći podseća na važna dešavanja tokom istorije, tu su se krunisali carevi, održavale vojne parade. Na trgu je Kremlj, nekadašnja carska a danas službena rezidencija ruskog predsednika, pa Lenjinov mauzolej, Istorijski muzej, Crkva Svetog Vasilija Blaženog, Kazanjska katedrala. Trg u Sankt Peterburgu vizuelno oličava sve ono što mora da poseduje glavni trg – prostor, centralno obeležje u vidu spomenika i moćne građevine koje ga okružuju.

Sankt Peterburg, Dvorcovaja plošadSankt Peterburg, Dvorski trg

Koliko i sam pojam trga može da bude značajan najbolje govori primer Tjenanmena u Pekingu. To je ogroman prostor okružen socrealističkim zgradama u kojima je državna administracija. Zanimljivo je kada bilo gde u svetu otkucate ime trga Tjenanmen na Google, pojaviće se poznata slika čoveka s torbom u ruci koji stoji ispred tenkova i objašnjenje o dešavanjima 1989. godine poznatim kao Protesti na Tjenanmenu. Studentske demonstracije kojima su se pridružili brojni građani silom su ugušene. Događaj je poznat kao Masakr na Tjanmenu. Kada odrednicu Tjenanmen ukucate na Google na bilo kom računaru u Kini, prikazaće se slika mnoštva turista i neće biti ni reči o krvavnim demonstracijama na koje podsećamo:

I trgovi u Srbiji su  prostori na kojima se iskazuju društveno politička previranja. Trg Nikole Pašića u centru Beograda je zapravo najmlađi u gradu. Sagrađen je 1953. kada je nazvan Trg Marksa i Engelsa. Shodno promenama u zemlji 1997. menja naziv u sadašnji. Okolina trga je zanimljiva –  s jedne strane je zgrada Istorijskog muzeja  i novinsko izdavačke kuće Novosti, preko puta je čuvena zgrada nekadašnjeg ex Ju Doma sindikata gde se sada održavaju filmske projekcije, a na drugom kraju je Pionirski park u čijem centru je  Skupština Grada Beograda, preko puta je Skupština Republike Srbije. Na prostoru između ove dve zgrade, od početka 21. veka puno toga se dešavalo i dešava se – petooktobarske promene u Srbiji ovde su doživele kulminaciju, zapaljivi govori lidera raznih stranaka, okupljanje štrajkača, dočekivanje uspešnih sportista… Tu se skoro dve decenije održava Svadba za maštanje, na kojoj sudobnosno DA izgovaraju mladenci iz svih krajeva sveta.

U Novom Sadu najveći centralni gradski trg je  Trg slobode na kome je spomenik Svetozaru Miletiću rad čuvenog Ivana Meštrovića. Na Trgu je Gradska kuća iz 1895, a u tornju je zvono Svetog Florijana koje je, prema predanju, izvesna gospođa Matilda poklonila Dobrovoljnom vatrogasnom društvu. Ovaj svetac je zaštitinik vatrogasaca. Preko puta Gradske kuće je katolička katedralna crkva Imena Marijinog iz 1895. godine.

Ako ostavimo po strani sve istorijske i stručne činjenice o definiciji trga, možemo ga doživeti i kao  dnevnu sobu jedne porodice. Glavni nameštaj je uvek isti – dvosed/trosed/kauč, stočić, fotelje, lampa, ali su predmeti članova porodice različiti  – knjige, štrikeraj, karte za pasijans, papuče pod foteljom, bicikl u uglu, tu su i šrafcigeri i klješta za svaki slučaj, raštimovani pijanino… Što je veći broj ličnih predmeta, dnevna soba je lepša. Isto je na trgu – osnovni nameštaj je isti –  fontana, spomenik obeležje, žardinjere s cvećem, ali ništa to ne vredi bez ljudi koji dođu i ostave trag, makar i bačenu autobusku kartu. Bitno je obeležje života. I kada nije prijatno!

Ljiljana Sinđelić Nikolić

PROČITAJTE VIŠE NA:

http://wannabemagazine.com/tag/trgovi

 

1+

Users who have LIKED this post:

  • avatar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *