Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Ako je glavni trg u Sremskim Karlovcima dnevna soba Vojvodine, ako je ovaj gradić na obali Dunava bio centar srpske duhovnosti u Austrougarskoj carevini, ako za Karlovce postoji poseban Zakon i težnje da se izdvoji kao jedini Istorijski grad u Srbiji, zbog čega konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje njegovog centra nije privukao veći broj arhitekata? Da li je u pitanju to što su Karlovci mesto bez energije, uprkos vrednim naslagama prošlosti?

A Karlovci glavna

Međunarodni konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje centra Sremskih Karlovaca sprovela je u jesen 2013. Opština Sremski Karlovci, u saradnji sa Vojvođanskim i Udruženjem urbanista Srbije. Ovaj konkurs je trebalo da bude događaj, jer se radi o centralnom trgu ove stare varoši, sa građevinama i institucijama koje su dvestotine godina predstavljale kulturnu legitimaciju Srba severno od Dunava i Save. Stoga je traženo rešenje prvenstveno parterno, da bi sve monumentalne palate i crkve u Karlovcima konačno dobile odgovarajuće parterno predvorje, a ambijent svoju horizontalnu fasadu.

Konkursni uslovi  su bili veoma strogi, što je logično, jer su ga sastavljali stručnjaci konzervatori, a centar Karlovaca je pod najvišim režimom zaštite. Timovima nije dozvoljeno da daju predloge za drugačije saobraćajne tokove. Iako su novčane nagrade bile pristojne visine, konkurs nije opravdao očekivanja. Pristigla su samo 22 rada, a najviše je bilo domaćih timova koji su pokupili glavne nagrade. Današnje generacije arhitekata očigledno smatraju Karlovce provincijskom palankom koja je odavno izgubila sjaj, pa im nije interesantno da se bave karlovačkim trgovima.

Konačno, ni jedno rešenje nije u potpunosti zadovoljilo žiri, a umanjenu prvu nagradu dobio je tim arhitekata – Dragomir Todorović, Julija Jovanović, Žika Jeftović i Uglješa Todorović. Organizatori su dodeli još dve nagrade, dva otkupa i obeštetili ostale radove sa po 200 evra, za pokrivanje troškova opreme konkursnog rada, što je redak gest koji zaslužuje pohvalu.

B Karlovci analiza

Današnji izgled i ambijent Trga Branka Radičevića, dnevne sobe Vojvodine, jasno govori da se na ovom mestu ne treba mnogo intervenisati. Osim neophodne zamene podzemnih instalacija koja je uvek najskuplji deo svake infrastrukturne obnove, na površini je potrebno zameniti asfalt granitnim kockama, prefarbati ulične lampe, doterati zelenilo, a za takve kozmetičke intervencije nije potreban konkurs.

Veće intervencije su poželjne u naslanjajućem Trgu patrijarha Brankovića. Tamo je 90-ih godina prošlog veka nikao poslovni objekat male privrede, najgore moguće arhitekture i izgleda. Nalazi se između vrednih kako samih građevina tako i institucija – crkava, dvorova, škola, jednog instituta. Karlovci su živo mesto, moraju da imaju pijacu, benzinsku pumpu i objekat male privrede, ali ne baš takvo ruglo! Pošto se generalno jedva čeka da bude srušen, ili makar prekomponovan, konkurs je bio idealna prilika da se to i dogodi. I zaista, velika energija konkursnih radova otišla je upravo na rekonstrukciju ovog trougaonog zanatskog centra i zelenih površina ka magistralnom putu i pruzi. Zbog toga je većina timova rešavanje glavnog Brankovog trga ostavila za kraj.

Tako postavljen konkurs i takav pristup kandidata doveo je do favorizovanja tačke spoja Brankovog i Brankovićevog trga kao žižne tačke starog jezgra Karlovaca, tamo gde se skoro udaraju ograde Patrijaršijskog dvora i Bogoslovije.Veliki broj radova fokusira kompoziciju partera upravo iz ove tačke, iako je nulti miljni kamen Karlovaca stotinak metara dalje, na raskrsnici kod česme Četiri lava, ispred Saborne crkve, Magistrata i Gimnazije. Ovde se najbolje doživljavaju snaga i duh Karlovaca, između ostalog zato što glavna karlovačka ulica Stratimirovićeva-Rajačićeva seče glavni trg baš tu!

Prvonagrađeni autorski tim (nagrade su objavljene u proleće 2014.) је predložio veoma zanimljivu formu rekonstruisanog zanatskog centra, sa staklenom konkavnom fasadom, u kontrastu sa klasicističkim fasadama u okruženju, ali je popločanje Trga Patrijarha Brankovića komponovao koncentričnim krugovima koji polaze od forme novog zanatskog centra. Time šalje poruku da je taj novi objekat važniji od istorijskih palata Crkvenih fondova, Bogoslovskog seminara i Stefaneuma na suprotnoj strani trga.

C Karlovci Nagradjeni

Kada se sve sabere i oduzme, najbolje bi bilo da se konkursna rešenja iskoriste za rekonstrukciju trougaonog zanatskog objekta i slobodnih površina oko njega, a da konzervatori (najbolje Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture) isprojektuju i realizuju rekonstrukciju partera dva glavna karlovačka trga, da popločaju trgove granitnim kockama i uvedu svetiljke, klupe i informacione stubove, u skladu sa karakterom i stilovima ovog vrednog ambijenta iz 18. i 19. veka. Urbanim dizajnom centra Karlovaca morali bi svi biti zadovoljni: Karlovčani, građani Vojvodine, Srbije, svi Srbi kojekuda i svi građani srednje Evrope. Karlovci nisu mesto za eksperiment. Moderni urbani dizajn se neće lepo primiti na trgove varoši sremskokarlovačke. Ako već živi od prošlosti, na taj način treba tretirati i uređenje javnih površina.

Aleksandar Stanojlović

Ključne reči: parterno rešenje, urbanistički konkurs, staro gradsko jezgro, Sremski Karlovci

www.superprostor.com

www.karlovci.org.rs

1+

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *