Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Istoričarka umetnosti Marijana Kolarić kustoskinja je izložbe „Putovanje kroz srpsku savremenu umetnost“ koju je ugostio China Art Museum u Šangaju. Predstavljeni su savremeni umetnici iz Srbije Olivera Parlić, Ivan Grubanov, Brankica Žilović Šoven, Nikola Božović, Đorđe Stanojevića, Vuk Ćuk, Ivana Bašić, Branislav Nikolića i Mihael Milunović. Prenosimo tekst iz lista „Politika“  Marijane Kolarić

image5

Foto: Đorđe Stanojević

Šangaj-grad oblakodera, globalni finansijski centar i jedan od najvećih svetskih luka. Ovaj megalopolis u kojem danas živi čak 26 miliona ljudi, sa statusom samoupravne kineske provincije, jedan je od najmoćnijih kineskih gradova sa snažnim ekonomskim prosperitetom.Grad na moru, što bi u bukvalnom prevodu značilo njegovo ime, Šangaj je kroz istoriju bio poznat pod nazivom: Biser Orjenta ali i Istočni Pariz. Danas, zbog izuzetno vibrantne kulturne i umetničke scene ali i veoma razvijenog umetničko tržišta, Šangaj se sve više poredi sa Njujorkom i ne retko naziva njegovim istočnim parnjakom.Tome doprinosi svakako prisustvo velikog broja ne samo državnih galerija i muzeja već i stranih fondacija, predstavništva i privatnih galerija i muzeja iz čitavog sveta, koje se razmeću kako veličinom svojih izložbenih prostora tako i obimom produkcije.

China Art PalaceMuzej moderne umetnosti Kine osnovan je 2012. godine u zgradi koja je izgrađena za potrebe kineskog paviljona u vreme Svetske izložbe 2010. godine kao najskuplji paviljon ikada do tada izgrađen. Danas je to jedan od najvećih i najznačajnijih muzeja u Aziji i istaknuti simbol Šangaja. Megalomanski muzej po svojim dimenzijama baštini kolekciju moderne kineske umetnosti, a samo u prvoj godini od otvaranja posetilo ga je preko dva miliona posetilaca. Arhitektura objekta spoj je tradicije i modernih tehnologija. Projekat vredan preko 220 miliona dolara uložene investicije čini ovu građevinu “Krunom Istoka” kako zbog specifičnog oblika koji je nalik drevne kineske krune, tako i smatrajući se simbolom današnje Kine, gde moć ekonomskog uspeha ove zemlje trijumfuje nad Kulturnom revolucijom kao bolnom etapom istorije Kine, koja je težila da potisne i zanemari sopstvenu tradiciju.

image12

Rad Ivane Bašić                                                                                                                    Foto: Marijana Kolarić

Stalna postavka muzeja proteže se na pet spratova površine od ukupno 160.000 kvadratnih metara i ima preko 1400 radova, prikazuje nastanak i razvoj kineske moderne i savremene umetnosti, istoriju Šangaja i njegov kulturni razvoj, ali i fenomene kineske umetnosti 20. i 21. veka sa najznačajnijim umetničkim ličnostima.

Parter muzeja sa prostranim galerijama koristi se za privremene izložbe koje se organizuju kako u saradnji sa nekim od najznačajnih evropskih muzeja poput pariskog muzeja D’Orsay ili centra Georges Pompidou, tako i za potrebe autorskih projekata i izložbi muzejskih kustosa.

Od 2017. godine ovaj muzej pokrenuo je višegodišnju inicijativu sa ciljem da predstavi savremenu umetnost onih zemalja koje se nalaze na nekadašnjem putu svile. Danas su to zemlje Evroazije, kopnenog ekonomskog pojasa svile, kojem pripada i Srbija, kao i pomorskog puta svile, akoje objedinjuje jedinstvena razvojna strategija pod nazivom: “Jedan pojas jedan put”.

Upravo ova inicijativa bila je povod da China Art muzej ugosti izložbu: Putovanje kroz srpsku savremenu umetnost u okviru koje je predstavljeno devet, lokalno i međunarodno, afirmisanih umetnika – Olivera Parlić, IvanGrubanov, Brankica Žilović Šoven, Nikola Božović, Đorđe Stanojevića, Vuk Ćuk, Ivana Bašić, Branislav Nikolića i Mihael Milunović čiji su radovi prvi put prezentivani mnogobrojnoj kineskoj publici. Savremeni umetnici iz Srbije na putu svile.

Izložba koncepcijom, ali i opsegom, nudi jedan kompleksan prikaz aktuelne srpske savremene umetnosti kroz izbor od 28 radova,  devet pomenutih umetnika, nudeći pregled višeslojnih struktura savremene srpske umetnosti, kako u pogledu medija u kojima umetnici stvaraju tako i poetike ali i tema i narativa prikazanih radova.

Izložba je otvorena 30. novembra 2017. godine istovremeno sa izložbama koje predstavljaju savremenu umetnost Mongolije, Vijetnama i Australije i biće dostupna posetiocima do 30. marta 2018. godine.

image7

Rad Olivere Parlić                                                                                                           Foto: Marijana Kolarić

Mnoge ugledne ličnosti šangajskog javnog i kulturnog života prisustvovale su otvaranju izložbe. Sem visokih zvaničnika, političara i predstavnika stranih zemalja bili su tu i kustosi, umetnici kao i direktori nekih od najznačajnijih galerija i muzeja u Šangaju koristeći priliku da se međusobno bolje upoznaju i razmene iskustva.

image10Rad Nikole Božovića i šangajskog umetnika Shi Yong-a                                              Foto: Nikola Božović

Da Šangaj zaista može da ponese epitet kineske prestonice kulture i umetnosti, treba pomenuti još nekoliko najznačajnih institucija.  Pre svega Power Stationfor Art – prvi državni muzej savremene umetnosti u Kini otvoren je 2012. godine i zajedno sa China Art Museum, organizator je Šangajskog bijenala umetnosti. Smešten unutar nekadašnje, napuštene zgrade elektrane uz samu obalu reke Huangpu, ne samo po konceptu već i veoma ambicioznom izlagačkom programu pretenduje da postane istočni Tejt koji će afirmisati umetnost Dalekog Istoka. Drugi po značaju muzej savremene umetnosti u Šangaju je Rockbund, veoma uticajan privatni muzej koji je programski okrenut promociji i afirmaciji međunarodne savremene umetnosti, nosilac je i prestižne Hugo Bos nagrade koja se dodeljuje mladim umetnicima u usponu. Smešten na strani zapadnog Banta, čuvene Šangajske promenade, u zgradi koju potpisuje britanski Palmer&Tarner,  jedan je od mnogobrojnih bisera art deko zdanja koja se protežu kako na zapadnoj strani Banta tako i u delu poznatijem kao Francuska koncesija, tek tako da podsete da je Šangaj metropola koja svedoči o davno započetom procesu globalizacije. Istočna strana pomenutog Banta i obale Huangpu reke  finansijski je centar Šangaja sa jednim od najviših nebodera na svetu i istovremeno simbol snage i moći ovog veličanstvenog grada.

image9

Rad Đorđa Stanojevića                                                                                                                       Foto: Marijana Kolarić

Urbanu kulturu Šangaja čine mnogobrojni restorani, klubovi, umetnički centri i galerije, ali za ljubitelje umetnosti nezaobilazan je M50, umetnički distrikt nalik njujorškom Sohou ili pekinškom 798 kvartu. Bezbroj galerija, otvorenih umetničkih studija, zanatskih radionica ali i dizajnerskih radnji, čini ovo mesto pravim malim sedištem umetnosti i kulture dostupne svakom posetiocu.

Oprema teksta korzoportal

PROČITAJTE I: marijana-kolaric-17-bijenale-umetnosti-pancevabijenale-umetnosti-pancevo-see-art-gates-stanje-stvarnostif-a-c-k-muzej-u-msuv-koncert-otvaranjakako-se-bastini-savremena-umetnosti-kratak-vodic-kroz-postavku-identitetamuzej-savremene-umetnosti-vojvodine-vojvodanski-salon

4+

Users who have LIKED this post:

  • avatar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *