Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Novosadski Centar kuda.org u okviru projekta „Lokalne politike – resursni centar za lokalni aktivizam“, organizuje seriju javnih razgovora da bi motivisali građane za samoorganizovanje i osnaživanje kako bi aktivno učestvovali u demokratskim procesima odlučivanja u lokalnoj zajednici. Ovakve razgovore organizuju u mesnim zajednicama s namerom da ožive ove institucije građanskog delovanja u telima lokalnih samouprava. Pitanja kojima su se bavili 14. decembra 2017. u Mesnoj zajednici “Radnički” na Detelinari u Novom Sadu, odnosila su se na prostornu politiku Splita. O tome je govorila gošća Diana Magdić, urbana sociološkinja, istraživačica, aktivistkinja, novinarka i kritičarka arhitekture, predsednica Udruge TESERAKT za interdiciplinarna istraživanja. Oprema teksta i fotografije korzoportal.

MOŽE LI IDEJA ODOZDO POSTATI GRADSKA POLITIKA_

Simultani razvoj prostorne ideje i organizacije nužne za oblikovanje i implementaciju odluka, temeljno zavisi od političke volje, a tek zatim od resursa, bilo ljudskih, bilo finansijskih. Može li ideja odozdo, ma koliko širok spektar aktera okupljala, uticati na prostorne politike jednog grada, odnosno, može li serija zahvata i akcija manjeg obima postati gradska politika, pitanja su koja adresira projekat Split 3.21. Koncept: Diana Magdić, Mateo Gudić.

IMG_0676

Novi Sad, kuda.org, 14. decembar 2017

Pedeset godina od arhitektonsko-urbanističkog konkursa za područje kolokvijalno nazvano SPLIT 3 (Mušič, Bežan, Starc; 1968), deo javnih i društvenih sadržaja ostao je neizveden. Ambiciozna mešovita naselja visoke moderne u međuvremenu su se razvila u kvartove iznimno ugodnog življenja, no time su, promenom društveno-ekonomskog sistema i zakona o vlasništvu, neizgrađene tačke i pravci postali i „mračni predmet želje“ nizu savremenih investitora koji rado ubacuju vlastite projekte u kvalitetnu postojeću infrastrukturnu matricu, ne mareći pritom za izvorni koncept.

Pokušajima da se izmene lokalni prostorni planovi oduprla se 2016. godine široka grupa senzibilisanih građana i stručnjaka, no opasnost da se ugroze ili dokinu najvredniji delovi koncepta i izvedenog stanja SPLITA 3 je trajna. Uporište za zaštitu su prostorni planovi, jer konzervatorska zaštita urbanističkog rešenja prema aktuelnim hrvatskim zakonima nije alat koji bi doprineo adresiranju stalnih pretnji.

Nedovršene ili zapuštene, ali još uvek u svim relevantnim planovima, delomično su i pešačke staze, jedno od temeljnih obeležja projekta i šezdesetih 20. veka revolucionarni novitet u urbanističkom planiranju, a danas jedan od omiljenih prerogativa svakog reprezentativnog hibridnog urbanizma. Osim što povezuju sadržaje unutar stambenih delova, stazama se ovde čitav kompleks spušta do obale, što pak pruža bazu za niz planerskih interpretacija koje su se sasvim afirmisale tek u 21. veku, uglavnom vezanih uz planiranje ukupnog prometa.

Procena je da zatvaranje mreže relativno malim intervencijama – izvedbe kratkih delova staza i njihovim komunalnim uređenjem – te nešto većim, poput izvedbe pothodnika i nathodnika, može pozitivno uticati na razvoj naselja i dodatno dizanje kvalitete života za vrlo veliko područje i najmanje 50.000 stanovnika, dok bi, sa druge strane, moglo sprečiti realizaciju dela predatorskih i štetnih investicija. Projekt je zamišljen i fazno i slojevito, s uvažavanjem savremenih potreba i susednog dela grada koji se, u suprotnosti s modernističkom zamisli, razvio u divlje naselje bez gotovo ikakvog komunalnog uređenja, te verojatno najvećeg gradskog projekta u ovom veku – uređenje obalnog područja Žnjana, Trstenika i Duilova – što je upravo u procesu.

Tako formulisan predlog udruženja je sa partnerima, Udruga TESERAKT predstavila Gradu Splitu uoči velike godišnjice, s nadom da će ga administracija prepoznati kao „gradski projekat“ relativno niske cene, a izrazito upečatljiv. Planirani rok izvođenja je 2018-2020. Spekulira se i s modelima prema kojima Grad gotovo sav trošak izvedbe može prebaciti na različite fondove, investirajući samo u neke bazične studije potrebne za prijavu projekta na finansiranje.

DSCN0203

Za delovanje u prostoru tog obima potrebna je politička odluka. Trenutni status jest prepoznavanje i podrška ideji od niza gradskih službi, ali još ne i od gradonačelnika, što je nužno za dalju saradnju. Ne pristane li Grad biti formalni nositelj ovakvog projekta, vrlo verojatno ga neće biti moguće realizovati, bar ne u punoj ideji, jer svaka druga asocijacija učesnika u prostoru, u kojoj ne bi bila lokalna samouprava, ima vrlo ograničeno polje delovanja. Udruga TESERAKT se projektom u okviru svojih mogućnosti bavi od 2011. godine. U okviru projekta produciran je, samostalno i u saradnjama, veliki broj stručnih i umetničkih radova, razvijena je zagovaračka mreža koja uključuje i žive projektante izvornog rešenja i danas aktivne arhitekte, ali i stanare koji na obnovljenim zborovima građana diskutuju o budućnosti naselja. Iduće godine nezavisno se priprema konferencija i izložba vezana uz temu  kao još jedan zagovarački prilog, no sve bi te akcije mogle poprimiti žaloban i nostalgičan karakter ne uspe li se realizovati saradnja sa lokalnom politikom.

Uloga civilnog udruženja ovde jeste zagovaračka i medijatorska, a sam projekat mogao bi biti i case study u merilu 1:1 za slična naselja i sanaciju onih divljih, što mu onda daje i edukativni i promotivni karakter, a ne samo lokalni. Uključivanje aktera u prostornom planiranju koji od raspada planerskih institucija devedesetih ne deluju koordinirano, s pogubnim posljedicama za prostor, druga je mreža – uz onu fizičku – koja se razvija u stvarnom vremenu. Donese li se politička odluka, glavni izazov postaje koordinacija različitih i kompleksnih interesa u prostoru.

Projekat se realizuje u kooperaciji sa Hajnrih Bel Fondacijom u Beogradu.

PROČITAJTE I: javni-prostori-u-raljama-privatnog-kapitalasecanje-na-splitski-magazin-feral-tribjunintervju-ante-tomic,

 

 

 

 

 

2+

Users who have LIKED this post:

  • avatar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *