Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Tajni (pod zemljom) i zabranjeni delovi gradova relikti su socijalističkog nasleđa i ne samo u Srbiji, već širom socijalističkog sveta – na Kubi, u Kini, Rusiji, Albaniji… U Kragujevcu je postojala industrija oružja kao važna izvozna grana ex Yu, a taj kompleks bio je Zabranjen grad. Šta se danas događa na ovom lokalitetu?

A Glavna fotografija

Malena reka Lepenica deli Kragujevac na dve polovine. Severno od Lepenice pružaju se centar, stambena naselja, parkovi i fakulteti. Južno od Lepenice je industrija, aktivna i vitalna, a u dobrom delu propala i zapuštena, ali i spomenički vredna, romantična i neotkrivena, čekajući poljubac princa koji će je pretvoriti u najlepšu lepoticu u šumadijskom vilajetu. Taj poljubac se zove novac, inicijativa, zdrava ideja, imovinsko-pravni odnosi… Ali princ je već krenuo da krči trnje.

B Vojno-tehnicki zavod PANORAMSKI PLAN

Vojno-tehnički zavod (VTZ) u Kragujevcu je industrijski kompleks o kome se malo zna. U javnosti je poznatiji kao Zavodi Crvena zastava, ili po danas izdvojenoj fabrici Fiat automobili Srbija. Ovaj kompleks je godinama nazivan kragujevačkim Zabranjenim gradom, najviše zbog proizvodnje oružja. Glavna kapija Zavoda naslanja se na strogi centar grada, na delove koji su pripadali Miloševoj prestonici, a odmah preko reke su pijaca, škole, muzeji, hoteli, glavno korzo.

VTZ je višeslojno značajno mesto. Sredinom 19. veka, fabrika je izlivala topove i proizvodila oružje, uprkos protivljenju spoljnih sila, i time bila tačka oslonca kojim su Kneževina Srbija i ostali balkanski narodi u 19. veku postigli vojnu i potom političku nezavisnost. Početak rada Oružnice (kako se prvobitno zvala), 1853. i livenje prvih topova smatra se početkom industrije u Srbiji. Pokretanje Topolivnice u Kragujevcu uslovio je eksploataciju uglja u Senjskom Rudniku, stvaranje građanskog društva, kapitalističke privrede, novih društvenih odnosa, i diferenciranje specijalizovanih zanimanja koja će definisati urbani milje Kragujevca. Ona je bila magnet za pridošlice, koji su postajali radnici u fabrici, čime je Kragujevac demografski naglo izrastao, a potom postao centar radničkog i socijalističkog pokreta.

Ovaj industrijski kompleks predstavlja jednu od najstarijih očuvanih celina urbanog industrijskog pejsaža u ovom delu Evrope i za nju je vezan veliki broj zanimljivosti, inovacija iz istorije razvoja industrije i tehnologije. Osnivanje radničke bolesničke kase 1854. smatra se pretečom radničkog osiguranja u Srbiji. Kragujevačka puška Kokinka je donela fabrici veliku slavu i dugo je važila za najbolju na svetu. Zavod je nastupio na Međunarodnoj privrednoj izložbi u Parizu, 1889. godine. U VTZ-u je proradila prva termoelektrana u Srbiji i ovde je zasvetlela jedna od prvih sijalica. Do Prvog svetskog rata je radila Radionica za izradu i popravku automobila, preteča automobilske industrije u ovom delu sveta. Pred Drugi rat su se montirali Ševroletovi kamioni. VTZ je inicirao gradnju dve radničke kolonije, koje su ostavile značajan trag u urbanističkom razvoju grada. Industrija je dobro radila do 80-tih godina 20. Veka. Onda je sve počelo da propada.

C Arsenal Fest 4

Grad Kragujevac i Zavod za zaštitu spomenika kulture u ovom gradu pokrenuli su 2005. lagani i nezaustavljivi proces popularizacije čitavog prostora i otvaranja objekata za javne sadržaje. Cilj je prenamena i oživljavanje ove velike celine i aktivno i efikasno uključivanje u svakodnevne urbane tokove. Otvaranje Zavoda će značajno promeniti fizionomiju grada i pokrenuti sile ka južnim predgrađima. Najstarije industrijske hale u severnom delu kompleksa i slobodne površine oko njih predate su u vlasništvo Gradu. Pogoni su sada zapušteni, ali su odlične kulise za snimanje filmova sa apokaliptičnom ili post-industrijskom tematikom. Grad se tresao kada je nekoliko dana tu boravio Zverka iz Sex i grada (glumac Chris Noth). Objekat Stare livnice odavno služi kao Muzej Stara livnica.

D Muzej Stara livnica

Muzej stara livnica

Planira se ustupanje nekadašnjih fabričkih pogona za potrebe Univerziteta, kulture i ugostiteljstva. Prostor ispred Mašinske radionice duže vreme se koristi za masovna okupljanja, najviše za vreme koncerata tokom manifestacije Arsenal Fest. Ovaj deo kompleksa je nazvan Knežev arsenal, mada ovaj naziv nema svoje istorijsko uporište. U jesen 2013. čitav kompleks je stavljen pod spomeničku zaštitu, pod kategorijom prostorno kulturno-istorijske celine. Da bi naglasilo i popularizovalo značaj ovog nedovoljno poznatog industrijskog ansambla, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Zavod za zaštitu spomenika u Kragujevcu, održali su centralnu proslavu Dana evropske baštine 2013. u Vojno-tehničkom zavodu. Zavod za zaštitu spomenika i Asocijacija za rehabilitaciju kulturnog nasleđa (Arch) su tom prigodom izradili panoramsku mapu područja, sa ucrtanim objektima i tekstualnim objašnjenjima i kao poseban prilog obradili celokupno industrijsko nasleđe Kragujevca.

Veliki gradovi čuvaju posebne istorijske delove koji su vezani za genezu i identitet grada. U mnogim slučajevima to su istinski simboli grada i čitave zajednice. U njima su skoncentrisani muzeji, hramovi, spomenici, u njima retko ko stanuje, ali ih građani rado pokazuju gostima i rado posećuju u slobodno vreme. Kragujevac je mlad grad, nema utvrđenje, antičku palatu ili dvorac, ali ovakvu simboliku i funkcije može preneti na VTZ, da bi ostvario pun kapacitet istorijskog mesta.

Jordan Markov

Ključne reči: Kragujevac, industrijska baština, prenamena industrijskih objekata, javni prostor

http://kulturnonasledje.com

www.arsenalfest.org

www.zastava-arms.rs

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *