Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Na najfrekventnijem mestu beogradskog Korzoa već 24 godine traje veoma važna institucija kupovine i prodaje lepih proizvoda, koja odavno ima međunarodni renome. Razgovaram sa Draganom Rusalić, urednicom dizajn centra Beogradskog izloga. Uverava me da je Beogradski izlog više od prodavnice.

A Dragana Rusalic                                                                                                 Dragana Rusalić

Koje su osnovne postavke koncepta Beogradskog izloga?

Savremeni Beograd je dugo godina imao makar jedno kvalitetno konceptualno mesto gde se mogao kupiti unikatan predmet, poklon ili suvenir. Na tradicijama Fontane i Sebastijana, početkom marta 1991. Kulturni centar Beograda je osnovao Beogradski izlog i već posle nekoliko dana je doživeo vatreno krštenje – 9. marta bio je polupan. Na sreću, nije pratio dalje lomove, padove i uspone Beograda i Srbije tokom devedestih i tranzicionih dvehiljadetih. Bio je mesto u koje su dolazili fini Beograđani i fini gosti Beograda. Od početka do danas, dve i po decenije neguje se ista ideja da ovo mesto propagira urbani autorski suvenir sa motivima Beograda. Ovakav institucionalni kontinuitet u razvoju nekog programa je redak u našoj praksi.

B Beogradski izlogBeogradski izlog

Po kom modelu to funkcioniše?

Beogradski izlog sve vreme strateški daje aktivnu podršku domaćoj dizajnerskoj sceni. Naš pristup je specifičan u sledećem: mi angažujemo umetnike i dizajnere da osmisle kompletnu liniju suvenira koju zovemo kolekcija. Autori sami smišljaju koncept i potom zajedno sa našim kreativnim timom formiramo kolekciju. Mi ih usmeravamo na osnovu naših iskustava, ali autori imaju veliku autonomiju u osmišljavanju i realizaciji. Beogradski izlog pokriva troškove produkcije suvenira i autorima isplaćuje honorar za naručenu kolekciju. Dodatna motivacija za autore je što im isplaćujemo tantijeme za svaki prodati komad, dokle god je artikal tražen. Stoga su ponuda suvenira i način njihove produkcije i prodaje jedinstveni. Mi u ponudi negujemo samo urbani suvenir. Jedino mi angažujemo talentovane i kreativne autore i isplaćujemo im tantijeme. Time podržavamo domaći dizajn i time ulažemo u domaće kreativne industrije. Suveniri nastali po ovom modelu su unikatni i mogu da se kupe samo kod nas.

Definišite ukratko pojam suvenira, kako da ga razlikujemo od poklona i kako izgleda formula kvalitetnog suvenira?

Suvenir je artikal koji nosi u sebi snažnu emotivnu poruku konkretnog mesta, treba da je lak za nošenje, može da bude poklon, mada ne mora, ali ne sme da bude skup. U našoj ponudi imamo srpsku rakiju, koju prodajemo u bočicama od 100 ml, kao unučiće, sa unikatnom ambalažom. To je suvenir. Sa druge strane, litarska flaša rakije je poklon.

Nakon toliko godina, koji su motivi najtraženiji i koji artikli najduže traju?

Niko ne može da predvidi koliko će neki novi proizvod biti aktuelan. Zato stalno eksperimentišemo i otkrivamo nove motive, oblike i materijale. Ipak, zasigurno znam da su tekstilni proizvodi najsigurniji u postizanju komercijalnosti. Majice se najbolje prodaju jer nose jasnu odštampanu poruku, lako se spakuju, nisu skupe. Ako pogrešimo veličinu ili boju, poklonićemo je nekom drugom. Postoje bestseleri još iz devedesetih prošlog veka –  majice sa natpisom Beogradske ribe su najbolje ribe, majice sa azbukom ili šolje sa muškim i ženskim vešom.

C Suveniri u ponudi Beogradskog izloga  Suveniri u ponudi Beogradskog izloga

U boljim godinama smo radili i dve do tri kolekcije suvenira godišnje. Sada realizujemo jednu kolekciju u godini, ali radimo pun program sa tridesetak različitih upotrebnih predmeta (majice, šolje, mouse-padovi, kecelje, podmetači za čaše, podloge za vruće, olovke, notesi, portikle, poslužavnici, kuhinjske rukavice…), u različitim materijalima: papir, tekstil, drvo, itd. Trenutno su u ponudi artikli iz desetak kolekcija, a tantijeme isplaćujemo za artikle još iz 2009. Prvi autori koji su uradili kolekciju su bili Ljubica i Eduard Čehovin, a tokom niza godina radove su potpisali Ivana Radenković, Dušan Petričić, Ivana Kalina, Maja Gecić, Vladan Srdić, itd. Autor najnovije kolekcije iz 2014. je arhitekta Vladimir Vujović, koju je nazvao Beograd 1405, po godini kada je Beograd postao prestonica Despotovine, pa obeležavamo taj 610-godišnji jubilej. Koncept je baziran na ornamentima srpskog srednjeg veka, transponovanim na savremeni vizuelni jezik i prilagođenim današnjem kupcu.

E Kolekcija Beograd 1405 Kolekcija Beograd 1405.

Kada ste već pomenuli kupce, ko su ti ljudi? Domaći ili stranci?

Tokom devedesetih godina 20. veka najčešće su dolazili Beograđani. Potom su najemotivniji odnos pokazivali Beograđani koji su otišli u inostranstvo, a sezonski dolaze u Beograd, najviše tokom Uskrsa, oba Božića i leti. Danas ulaze najčešće stranci: Grci, Španci, Rusi, Turci, Francuzi, leti Amerikanci koji krstare Dunavom. Veoma mnogo ima Hrvata i Slovenaca. U ponudi suvenira prepoznaju duh koji im je srodan. Mnogi turisti odmah na ulazu pitaju samo da nije masovna proizvodnja iz Kine. Tek onda ulaze i gledaju. Beograd se otvorio, sve je važnija turistička destinacija. Zasićena Evropa otkriva novo odredište.

F Suveniri brenda Remake Suveniri brenda Remake

Da bismo vratili Beograđane u radnju, pre tri godine smo odlučili da napravimo programsko osveženje, pa smo pored klasičnih suvenira uveli imale, već afirmisane dizajnerske brendove, na primer Remake i Braću Burazere, koji imaju prepoznatljiv pristup oblikovanja beogradskih motiva na različitim predmetima. U ponudi se nalaze i radovi akademskih umetnika koji rade ručno rađene suvenire, ali uvek sa motivima Beograda. Među njima se izdvajaju suveniri Irene Stošić, Marije Stanojlović, Melite Biber, Lidije Vlahović ili Dragane Nikolajević. Prodajemo i knjige, mape, turističke vodiče uglavnom Beograda i nešto manje Srbije. Suvenir programi kojima predviđam lepu budućnost su iz domena tzv. food-suvenira. To su jedinstveni mali suvenirski pakovani komadi tradicionalnih i prepoznatljivih jela i pića, a veoma lepo ih radi firma Ulixes.

Beogradski izlog se nalazi na glavnoj gradskoj štrafti, svaki turista ga primeti. Kolika je to prednost u odnosu na druge lokacije?

Tačno je da mi imamo veliki promet, ali imamo i veliku odgovornost. Naša ponuda uvek mora biti vrhunska i reprezentativna. Mi predstavljamo veoma važno mesto promocije kreativnog Beograda i njegovog savremenog identiteta i izraza. Kroz našu ponudu se manifestuju dometi kreativnosti celokupne gradske zajednice. Mi jesmo izlog, ali smo i ogledalo. Kulturni centar Beograda, kao važna institucija kulture u gradu, odavno je prepoznala potencijal ove važne lokacije. Tri specijalizovane galerije, bioskop sa ne-holivudskim repertoarom i Beogradski izlog zauzimaju prostore najfrekventije tačke u Beogradu. Oko Knez-Mihailove, Trga Republike i Terazija se sustiču najvažnije prostorne i duhovne sile, na spoju istorijskog, nekada utvrđenog Beograda i spoljnih delova. Ovde je najskuplji poslovni prostor u Srbiji, ovde se ljudi drugačije ponašaju.

G Beogradski izlog Beogradski izlog

Baš zato je Kulturni centar preuzeo ulogu promotera tih vrednosti. Znamo da bi pretvaranje Beogradskog izloga, galerija ili bioskopa u neki komercijalniji sadržaj potencijalno doneo instituciji i Gradu mnogo više novca, ali bi i pokrenuo lavinu nezadovoljstva kod Beograđana. Ljudi su se veoma vezali za Beogradski izlog. Rado dovode goste i poslovne partnere baš ovde. Nezaobilazna je tačka svim turistima. Zato svi zajedno želimo da nastavimo tradiciju i da našim ljudima i svetu i dalje predstavljamo Beograd u svom najlepšem izdanju.

Aleksandar Stanojlović

Ključne reči: urbani autorski suvenir, autorski dizajn, institucionalno trajanje, kolekcija suvenira, Knez-Mihailova ulica, Kulturni centar Beograda

http://www.kcb.org.rs

1+

Users who have LIKED this post:

  • avatar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *