Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u toku je dokumentarna izložba “Stojan Novaković i njegovo doba”, otvorena krajem 2017. povodom 175. godina od rođenja jednog od naših najvećih političara 19. veka. Ali, politika nije bila njegova jedina misija! Autori izložbe su Mihailo Vojvodić i Aleksandar Marković. Foto esej korzoportala

DSCN6586

Stojan Novaković (1842-1915) odustao je od prve kratke ljubavi, književnosti, nakon što mu je učitelj Đura Daničić predočio da, ustvari, nije talentovan za ovu oblast stvaranja. Potom se posvetio istoriji književnosti, filologiji i nauka je postala njegov istinski poziv. Bavio se i prevođenjem, preveo je knjigu „Gražina“ najvećeg poljskog pesnika Adama Mickijeviča, izdanje na srpskom 1886. godine.

DSCN6594Pisaći sto Stojana Novakovića

U doba vladavine Miloša Obrenovića, Stojan Novaković u dva mandata bio je predsednik vlade, ministar prosvete, diplomata sa službom u Carigradu, Parizu i Petrogradu. Kao predsednik vlade reformisao je oblast prosvete u Srbiji, doprineo je razvoju Velike škole, Narodnog pozorišta u Beogradu, Narodne biblioteke Srbije, učiteljskih škola , bogoslovije.

DSCN6589

Stojan Novaković imao je 27 godina kada je postao član Srpskog učenog društva. Uživao je veliki ugled u Srbiji 19. veka, društva koje baš i nije bilo naklonjeno pismenosti i nauci. O Novakoviću se piše da nije bio žedan vlasti i da nije bio sklon dodvoravanju kralju.

DSCN6588Galerija Srpske akademije nauke i umetnosti

List “Vila”  (za zabavu, književnost i nauku) pokrenuo je Stojan Novaković 1865. u Beogradu. Bio je urednik, ali je i redovno pisao za ovaj, kako bi se danas reklo njuzmagazin.

DSCN6598

“Radio je imajući u vidu udaljene ciljeve, uveren da se do njih može stići svakodnevnim zalaganjem, poslom sistematičnim i strpljivim. Suprotno tome, srpska publika nije samo birala ljude koji su naginjali brzom preobražaju stvari: ona je uživala u njihovim skupštinskim debatama, u njihovim nastupima na stranicama dnevnih listova, u njihovoj snalažljivosti i lukavstvu, u onim demagoškim svojstvima od kojih su ostajale devize ili, bar, anegdote“. (Radovan Samardžić ,“Pisci srpske istorije”).

PROČITAJTE I: kultura-secanja-alimpije-popovic-prvi-posleratni-gradonacelnik-novog-sadakultura-secanja-radomir-vukovic-casopis-kvadartkultura-secanja-kako-se-pravio-hleb-za-vojsku-u-kraljevini-shsaleksandra-rajic-zgrada-gimnazije-temelj-obrazovanja

 

 

 

3+

Users who have LIKED this post:

  • avatar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *