Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Muzej Savremene umetnosti u Beogradu bio je mesto (23. januara 2018) gde je upriličena projekcija filma “Montažna groznicaPavla Levija, Srđana Keče i ne manje važne saradnice, studentkinje  Zulfiya Hamzaki iz Indije. Zatim je organizovan razgovor uz moderatora Dejana Sretenovića, u kojem su učestvovali Branislav Dimitrijević, Slobodan Šijan i autori filma. Piše: Snežana Baralić Bošnjak

DSCN5829Razgovor povodom filma „Montažna groznica“

“Montažna groznica” ili “Zašto montažna groznica?”  omaž  je sovjetskoj revolucionarnoj kinematografiji i svojevrsni artefakt , dragocena vizuelna instalacija kao sastavni deo velike izložbe The Crown under the Hammer (koja je u toku) o ruskoj revoluciji koja je između ostalog  kreirana i kroz seriju ruskih i sovjetskih filmova. Pored toga, uključuje i različite forme prezentovanja , širok spektar dokumentarnog materijala i serije razgovora povodom 100 godina od  Oktobarske revolucije . Cantor Arts Center je vodeći organizator projekta koji radi pri  kalifornijskom Stenford univerzitetu. Jedna od glavnih kustokinja izložbe je Džodi Roberts i njena je ideja da ovu  izložbu prati i tematski film koji će studentima i svim koji prate filmsko stvaralaštvo prikazati kako je sovjetska država tog perioda podržavala avangardne umetnike koji su radili u različitim medijima i koji su prihvatali inovativne vizuelne jezike u nastajanju , s tim da je bilo važno i sagledavanje načina kako tadašnja progresivna estetika koja je išla u korak sa radikalnom politikom u ranim revolucionarnim godinama,  inspiriše današnje stvaraoce.

26904716_957044001116035_1613326965604488230_n

Film “Montažna groznica” traje 25 minuta i predstavlja kompresiju, kompilaciju i intervenciju na  sekvencama iz  najznačajnijih filmova relevantnih sovjetskih autora, reditelja revolucionarnog perioda koji su stvarali u prvim dekadama XX veka.Vredno je napomenuti da su u filmu zastupljeni Lav Kulješov (osnivač Moskovske filmske škole –  Crveni front, Smrtni zrak), Sergej Ajzenštajn ( Oklopnjača Potemkin, Oktobar Deset dana koji su potresli svet), Džiga Vertov (Kino oko, Čovek sa kamerom), Esfir Šub (Pad dinastije Romanov, Veliki put), Vsevolod Pudovkin ( Mati, Kraj Sankt Petersburga, Potomak Džingis Kana)...  Autori filma „Montažna groznica“ su u celosti ispoštovali tehniku tadašnje sovjetske montaže, hronološku strukturu filmskog nasleđa, kreirajući originalne titlove uz političku i ideološku konotaciju uticaja Oktobarske revolucije koja je ostavila veliki trag i na filmsko stvaralaštvo.

U razgovoru posle projekcije filma “Montažna groznica”  Pavle Levi je rekao da je film pre svega omaž revolucionarnoj ruskoj kinematografiji, da je to bio svojevrstan pedagoški izazov za njega i Srđana, da su  se trudili da uspostave kontinuitet nastajanja filmova iz perioda nemog filma ka zvučnom, poštujući postulate teorije i prakse ruske montaže i tadašnje avangardne umetnosti. Pojasnio je ulogu montaže u tom periodu sa osvrtom da je ona glavni jezik filmskog stvaranja, da se montaža ogleda kroz linijsku priču koja je okrenuta prema gledaocu, posmataču i  stavlja ga u aktivnu poziciju, u dijalog sa filmom. Srđan Keča  je takođe naglasio edukativnu dimenziju koji su želeli da ostvare kada su stvarali film “Montažna groznica”. Pomenuo je i izuzetan detalj kada se u jednoj sekvenci filma pojavljuje Aleksandar  Kerenski (drugi predsednik  Ruske privremene vlade od februara do Oktobarske revolucije) koji je bio predavač ruske istorije i politike na Univerzitetu Stenford.

Slobodan Šijan je govorio o  ruskoj  školi  motaže koja je bila, pre svega, usmerena ka posmatraču i prezentovanju ideološkog stava i poruke koju je film nosio. Podsetio je da su i naši autori primenjivali taj efekat Ejzenštajnove atrakcije (Dušan Makavejev, Žika Pavlović, Lazar  Stojanović…), a da su danas prisutne različite škole montiranja gde dominiraju američka i evropska škola. Branislav Dimitrijević je podvukao filmsko stvaralaštvo koje je obeležilo XX vek i doprinelo stvaranju  epohe  konstruktivne umetnosti.

PROČITAJTE I: pola-veka-filmskog-stvaralastva-zelimir-zilnikdogadaj-jula-festival-evropskog-filma-palicfilm-maske-na-turneji-u-hrvatskojaleksandra-jones-dokumentarni-film-i-jospremijerni-filmovi-u-istom-trenutku-u-deset-drzavavikend-prica-osveta

2+

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *