Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Božidar Mandić, avangardni umetnik, pesnik/pisac, performer, živi svoju umetnost u gradu ili u svom životnom projektu “Porodica bistrih potoka” u Brezovici, podno Rudnika, neprekidno 46 godina.U Muzeju savremene umetnosti otvorena je njegova retrospektiva “Natrag” čiji je kustos Nebojša Milenković.

 

DSCN1679

Milenković (prvi levo), Mandić, Maković i Pozorišna trupa Porodice bistrih potoka

 

Otvarajući izložbu, jedan od najuglednijih teoretičara savremene umetnosti u regionu Zvonko Maković kazao je:

Počeću rečenicom koja je izuzetno ozbiljna. Ispisana je na zidu jedne od dvorana Muzeja savremene umetnosti Vojvodine – “Kada umetnik kaže to je umetnost to postaje umetnosti”. To je stav kroz koji možemo čitati čitavu ovu izložbu i opus čiji je glavni akter Božidar Mandić. Godina 1969. je inicijalna u ovoj retrospektivi i kada vidimo opus koji je konzistentan a traje 46 godina, noviji radovi su upravo sada, ovde viđeni, tada se možemo zapitati što je zapravo umjetnost. Kada izdvojimo bilo koje djelo sa ove izložbe i pokažemo ga u kontekstu izvan muzeja, dakako da je upitno hoće li se prepoznati umjetničkost tog djela. Međutim, ko je taj ko će reći da je djelo umjetničko? Otuda je važno Mandićevo pozivanje na te velike svećenike umjetnosti 20. vijeka, od jednog je i navedeni citat –  Kada umjetnik kaže da je nešto umjetnost to i postaje umjetnost!

 

DSCN1674

Davne godine u Novom Sadu

 

Kustos izložbe i autor monografije o Božidaru Mandiću je Nebojša Milenković koji se godinama bavi novosadskom/vojvođanskom avangardom 70-ih godina 20. veka. Njegova reč na otvaranju:

U vremenu kada svi nešto petljamo mutimo, vrtimo, Božidar Mandić je čovek koji već 46 godina živi tu esencijalnu jednostavnost i koji je umetničku jednačinu iz 70-ih godina koja glasi –  “Umetnost jednako život”, doslovce  preveo u svoju umetničku praksu. Rekao bih da u našoj kulturi to mnogima nije uspelo. Božidar Mandić pokazuje da i danas mogu da postoje životne/ umetničke utopije. U svojoj komuni živi utopiju, praktikujući je neposredno svakoga dana pokušavajući da menja i nas, i sebe. To je ona utopija zbog koje svet može i mora da bude bolji.

 

DSCN1672

Izložba u MSUV, 2015.

 

Božidar Mandić ne odustaje od svoje komune Porodica bistrih potoka. Ona je istraživački kamp, umetnički institut, pozorište ili koncertna dvorana prema potrebi. Kao mlad bio je aktivan učesnik u sjajnim godinama novosadske Tribine mladih do 70-ih godina prošlog veka, uz starije poput Želimira Žilnika, Judite Šalgo, Lasla Vegela… Zatim, pre 39 godina napustio je Novi Sad i otisnuo se u selo Brezovicu ispod Rudnika da u prirodi nađe smisao izvan civilizacijskog beznađa. Do danas veruje u svoju ideju da njegovo Ostrvo – Porodica bistrih potokadokazuje da svet može biti lepši”. U tome je dosledan!

Otprilike dve decenije posle nasilnog gašenja dotadašnjih programa Tribine mladih i smene urednika umetničkih programa Tribina je bila podsticaj/ideja u novim pokušajima umetničkog, slobodnomislećeg udruživanja u Novom Sadu. Bila je to Žuta kuća.

 

PROČITAJTE Izvonko-makoviczuta-kuca

 

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *