Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Kako su dve reke Sava i Dunav, a Beograd na njihovim obalama , doprinele da Korbizje kaže –  „Beograd je najružniji grad na najlepšem mestu“. Ili su ove reči urbana legenda?

image-0-02-05-c54e67876e14cf9d808644117dae3355c5a457937a1f52955e9bb845f3300ac4-v

Beograd je vekovima menjao imena, uostalom kao i države u kojima se nalazio, ali je položaj na dvema rekama Savi u Dunavu  ostao za uvek prepoznatljiv. Još prve naseobine na teritoriji današnjeg Beograda nastale su uz reku. Reke su korišćene u različite svrhe, oblasti su široke – poljoprivreda, ribolov, odbrana, granica, trgovina,  transport… Da je položaj Beograda bio drugačiji možda ni istorija ne bi bila ista, a samim tim ni današnji izgled ovog grada. Tako možda jedan od najveći arhitekata sveta Korbizje nikada ne bi rekao da je –  Beograd najružniji grad na najlepšem mestu. Lepota je stvar ukusa, ali Korbizje je imao pravo da su reke beogradsko najlepše čudo. Možda bi promenio mišljenje da je znao da na obalama Save i Dunava teče skriveni život srca grada –  a izvan gradske vreve?

unnamed

Na obalama Save i Dunava sve je više sojenica i plutajućih kućica. Šarolikost ove improvizovane arhitekture može da bude zanimljiva i privlačna. Međutim, ono što  skrivenom životu na rekama daje draž jeste boemska atmosfera, ni malo nalik na gradsku napetost i vrevu koja je toliko blizu, a daleko odavde. Beogradski glumci, pisci, slikari, muzičari… bili su i jesu ljubitelji reka i postoje nebrojene anegdote iz njihovih života na rekama. Tako je Momo Kapor pronalazio inspiraciju na svom splavu na Savi, a velikan teatra, reditelj Bojan Stupica je kuvanje riblje čorbe shvatao takmičarski ozbiljno – prosuo bi kotlić riblje čorbe u reku kada mu srk čorbe ne bi bio po ukusu.

image-0-02-05-5daa14169ef1edbc3d3444135a150e657385d17d7b0757de11d1ab3f54ec2328-v

Svakako da od  riblje čorbe ne bi bilo ništa da nije alasa. Veština ribolova starija je od Beograda, a pecaroška strast povezuje generacijama porodice. Prizor ushićene dece koja zabacuju udice pored usedelih strpljivih očeva nije neuobičajen. Takođe se u beogradskim tramvajima, ne retko, mogu videti pecaroški štapovi koji vire iz rančeva ljudi u prslucima načičkanim džepovima. Ribolovci su najbrojniji pod mostovima, kod Pristaništa, na dunavskim i savskim šetalištima… Čitave alaske naseobine donedavno su postojale podno Kalemegdana pre nego što su iseljene zbog izgradnje novih zgrada i Sportskog centra 25. maj. Ali alasi još šire mreže na ovoj lokaciji sa, kako se čini, neumanjenim uspehom. Zanimljivo je da ihtiolozi tvrde da riba uhvaćena u Savi i Dunavu može bez bojazni da završi na trpezama zato što su ove dve reke – nezagađene.

dsc07770

Bogatstvo flore i faune Beograda i njegovih reka ne završava se na ribama. Ptice su druga, živopisna priča. Jedna od najuzbudljivijih tačaka za ljubitelje ptica jesu Veliko i Malo ratno ostrvo, na ušću Save u Dunav. Nije čak ni potrebno zakoračiti tamo, već se samo provozati ribarskim čamcem, ili još bolje kajakom, da biste se izgubili u jatima pataka, gnjuraca, čaplji… Ne postoji takvo bekstvo iz grada, a da ostanete takoreći u centru grada. To je Veliko ratno ostrvo! Pošto se do njega ne može doći nikako drugačije sem čamcem, većina Beograđana nikada nije kročila u ovu lepotu gde vam se na dlanu nalazi vrt za koji se ne plaća ulaznica.

dsc06562

Tradicija sportova na vodi je deo opšte kulture svakog Beograđanina. Ako poneko makar i lenjo  nije načinio par prsnih zamaha Savom leti, sigurno je čuo o uspesima mnogobrojnih kajakaša, veslača, vaterpolista… A prve utakmice vaterpola odigravale su se ne u bazeniva već u Savi, između drvenih pontona. Veslanje je kao i uvek sport koji u ljudima budi poštovanje, a sve su brojniji i veslači iz razonode u drečavim kanuima na naduvavanje koji beogradskim rekama daju još veseliji letnji izgled.

Decenijama se postavlja pitanje zašto Beograd “ne živi” na svojim rekama.  Korbizjeova rečenica „Beograd je najružniji grad na najlepšem mestu“ navodi se u ovakvim debatama. Decenijama, pa i vekovima organizovani su različiti konkursi za izgradnju okoline centra grada na samim obalama. Rešenja su zaprepašćujuće raznolika. Međutim zbog grandioznosti ovih projekata, sasvim suprotnih ekonomskih prilika i raznih drugih okolnosti, realizacija povezivanja urbanog centra grada sa rekama je i dalje tema o kojoj se priča.

A da li je stvarno tako? Da li Beograd ne koristi svoje reke ili ih samo ostavlja rasterećene? Beograd leti živi na vodi. Od kupališta, restorana, kafića, noćnog života, venčanja, plovljenja, jedrenja, ribarenja do amaterskih i profesionalnih sportova. Sve se odigrava na vodi. Najbolje uspomene iz detinjstva i mladosti su sa reka. Najbolja i najduža ljuljaška u Beogradu je na brodu „Povetarac“. Najlepše vizure grada su sa reka. Najskrivenije tačke Beograda su na rekama. I nema Beograđana koji neće ispričati priču o rekama… I svako ima svoju priču. Najlepšu.

Milica Tanasijević

Foto: Jelica Vasić, Stefan Stojanović

Tekst o beogradskim rekama nastao je na radionici „Skriveni uglovi Beograda“ 2016. na kojoj su se ispitivali različiti slojeva grada i njihovo značenje, kao i važnost kulturnog nasleđa i mogućnost različite interpretacije baštine.

PROČITAJTE I: beograd-na-vodi-i-drugi-gradovi-na-vodi,  deklaracija-o-beogradu-na-vodi, marina-pavlovic-skulpture-kao-toponimi-beograda-ivan-mestrovicundergrad-bastina-beogradskog-podzemlja,

1+

Users who have LIKED this post:

  • avatar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *